od strane Adm1n3 | јан 17, 2018 | Недељко Попадић
Дом нису тапете, ни теписи лепи. Дом је кад за тебе неко брине, стрепи. Дом нису ролетне, ни зидови голи. Дом је кад ти неко шапне да те воли. Дом нису фотеље, ни библиотека. Дом је кад те неко пун љубави чека. А ко ти може такву нежност дати једина на свету само...
od strane Adm1n3 | јан 17, 2018 | Uncategorized
Па нека тако је лепше много дуже се пева лакше се настани вода у наше чувено стабло полако долазе страже где су опаке варке помислиш опада лишће кад оно човек снева најдража јабука света престаје бити цвеће А потом шета сама од шаке до свих рамена ујутру заслади уста...
od strane Adm1n3 | јан 17, 2018 | Uncategorized
Кад је пробудио све траве на њиви одлучио живот и у пустињи да живи Док фијуче ветар и пржи сунца блесак чиме ћеш се животе држати за песак Док се диже песак као жива хрпа чиме ћеш се бранити да те не затрпа Пошто воде неће нигде у круг бити шта ћеш тако жедан у...
od strane Adm1n3 | јан 17, 2018 | Uncategorized
Кад не би им’о крзно бели медвед би се смрзн’о. Неће мечка ићи гола по ‘ладноћи јужног пола. Кад не би им’о бунду смрзн’о би се за секунду. И тако би бели меда за час био санта леда. Бора...
od strane Adm1n3 | јан 17, 2018 | Uncategorized
У таквој се седој глави, Као што је деда Сави, Све могуће заборави. Занимање му је, већ у ствари, Заборављање сваких ствари. У парку заборавља дане, Новине и кишобране. Оде у биоскоп, заборави филм да гледа. Обува се, на левој нози ево ципеле десне И чуди се деда:...
Скорашњи коментари