fbpx

Стара Учитељица

Нова учитељица

замењује час.

Гледамо у клупе

док шета крај нас.

 

И данас. И сутра.

Остаће и даље.

Поздраве нам стара

из болнице шаље.

 

Нова лепо прича.

У пуној је снази.

Ал’ Драгице нема

да осмехом мази.

 

Нова, пуна знања,

много ће нам дати.

Ал’ Драгице нема

да нам буде мати…

 

Нова не зна рећи:

„Душо, злато, цвеће…“

А Драгица можда

више доћи неће.

 

Договор је пао:

крв би за њу дали!

Али кажу да смо

за то одвећ мали.

 

Пишемо јој писмо:

„Другарице стара,

воли те и бодри

тридесет другара!“

 

Време брзо тече.

Пети час се спрема.

Пада модро вече.

А Драгице нема.