Бокал воде

Не познајем ту жену. Не познајем то дете. Пролазим случајно уском улицом. Не знам да ли је спортиста ког чека меч. Или студент који полаже испит. Или је разлог неки трећи… Знам само да су ми засузиле очи. Жена је просула пун бокал воде.
– Победи и врати се!

Недељко Попадић
Из књиге БЕЛЕШКЕ, ЗАПИСИ, ПЕСМЕ И ПРИЧЕ